MASKIRANI U ČASNE SESTRE PLAŠILI PROLAZNIKE I DECU: Šta se krije iza bizarnog trenda u Bačkoj Palanci: "To više nisu neslane šale"
Dodajte Kurir u vaš Google izborOno što na prvi pogled deluje kao neslana šala s interneta, zapravo je deo opasnog TikTok trenda koji je preplavio mreže, ostavljajući za sobom uznemirene građane i ozbiljna pitanja o bezbednosti dece na ulicama.
Otkrivajući motive koji stoje iza ovakvih postupaka, psiholog Snežana Repac za Kurir televiziju ističe da je koren problema u nekritičkom usvajanju sadržaja zarad popularnosti na internetu.
- Reč je o izazovu sa društvenih mreža koji je navodno potekao iz Meksika, inspirisan filmom, a potom postao viralan. Najveći problem jeste normalizacija takvog ponašanja zarad lajkova i potrebe dece za prihvatanjem u društvu, pri čemu se potpuno zanemaruje koliko je ono neprimereno. Psihološka pozadina ovakvog postupka leži u samom maskiranju. Maska pojedincu omogućava da izrazi potisnute emocije, ali i da sakrije sopstveni identitet.
Govoreći o tome šta se događa u glavi deteta dok posmatra prestravljene prolaznike u ovom slučaju "časne sestre", Repac objašnjava mehanizam lažne sigurnosti koji maska pruža.
- Deca ulaze u stanje dezinhibicije, veruju da su zaštićena i nevidljiva, te da mogu posmatrati tuđ strah bez straha od kazne, što je opasna zabluda. Pored toga što takvo ponašanje može predstavljati kršenje javnog reda i mira, ono ugrožava i same aktere.
Međutim, posledice ovakvih "šala" nisu nimalo naivne ni po one koji se u tom trenutku zateknu na ulici, a sam čin ukazuje na dublji unutrašnji problem onoga ko masku stavlja.
- S druge strane, kod žrtava koje neko zaskoči iz mraka javlja se ozbiljan osećaj nesigurnosti i strah da opasnost vreba na svakom ćošku. Ovo više nisu bezazleni, sporadični pokušaji neslanih šala koji se završavaju smehom. Kada pojava preraste u organizovan i ritualan čin maskiranja, to ukazuje na čvrstu barijeru i konflikt između individue i spoljnog sveta, na neprilagođenost i duboke emocionalne procese koje ta osoba nosi u sebi.
Međutim, posledice ovakvih "šala" nisu nimalo naivne ni po one koji se u tom trenutku zateknu na ulici, a sam čin ukazuje na dublji unutrašnji problem onoga ko masku stavlja.
Pritisak vršnjaka jači od roditeljskog glasa
Kada je reč o rešavanju ovog sve izraženijeg problema, psiholog podvlači da odgovornost ne može pasti isključivo na leđa majki i očeva, već da je neophodna šira društvena reakcija.
- Neophodno je da roditelji budu informisani, ali s obzirom na učestalost ovakvih pojava, jasno je da ovo pitanje prevazilazi okvire same porodice. Rešavanje ovog problema zahteva sistemski i edukativni pristup kroz institucije, pre svega škole. Decu moramo osnažiti i naučiti kako da se nose sa izazovima sa društvenih mreža i kako da se odupru pritisku vršnjaka, što je ujedno i ključna poruka.
Kao najvažniji korak u prevenciji, Repac apeluje na odrasle da ne prave kompromise kada je u pitanju osuda ovakvih postupaka, jer deca lako potpadaju pod uticaj autoriteta svoje grupe.
- Vršnjački pritisak je izuzetno snažan, a deca često nisu svesna opasnosti koje nosi podložnost takvim uticajima, pogotovo kada im mišljenje vršnjaka postane važnije od stava roditelja. Zato je važno da roditelji budu u toku, da komuniciraju i sarađuju međusobno. Ne smemo slati oprečne signale, da neko odobrava i smeje se ovakvim postupcima, dok drugi kritikuje. Neophodno je da kao roditelji zauzmemo jedinstven i usklađen stav.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: